Održivost u e-trgovini: 5 aspekata koje trgovci treba da imaju na umu
Najkasnije od Fridays for Future jasno je: Održivost više nije prazna fraza kojoj ne slede dela. Ne samo da mladi, digitalno orijentisani deo ciljne grupe online trgovine sve jasnije prepoznaje koliko su hitne društvene promene potrebne da bi se budućim generacijama ostavio svet vredan življenja. Iako ili baš zato što održivost u e-trgovini (još) nije velika tema, ekološki svesnim trgovcima u ovom segmentu pruža se prilika da uspostave održivost kao svoj jedinstveni prodajni argument – i istovremeno uštede novac.
Jer sama veličina tržišta ima potencijal: Sa očekivanim prihodom od preko 65 milijardi evra u 2019. godini, online trgovina u Nemačkoj raste za skoro jedanaest procenata u odnosu na prethodnu godinu. Kraj tog rasta nije na vidiku ni u narednim godinama. Do 2023. godine se očekuje da će oko 20 procenata maloprodajnih prihoda biti ostvareno online. Posebno je zanimljivo: Kako pokazuje istraživanje Facit Research iz 2017. godine, za oko dve trećine ispitanika igra veliku ulogu koliko održivo proizvod ili trgovac deluje pre nego što kliknu na dugme „Naruči“. Pošto su zaštita životne sredine i klimatske promene postale deo opšte društvene debate, udeo onih koji malo znaju o održivosti u e-trgovini verovatno se značajno smanjio.
Još uvek u povojima: Održivost u online trgovini
Za online trgovinu to predstavlja veliki zadatak – i jednako veliko potencijal. Tek oko jedne trećine online trgovaca se bavilo održivošću svojih poslovnih praksi. Sveobuhvatne i dosledne mere sprovodi malo njih. Ko se sada ozbiljno bavi ovom temom, može ne samo da uštedi mnogo novca – na primer, na ambalažnom otpadu ili stopi povrata – već i da preuzme vodeću ulogu u industriji i efikasno promoviše svoje napore u komunikaciji sa kupcima.
Ali gde i kako početi? Upravo manji online trgovci, koji prodaju preko tržišta kao što je ono velikog distributera Amazona, često ne mogu priuštiti profesionalno savetovanje ili čak vlastitog zaposlenog za održivost u e-trgovini. Međutim, čak i bez velikih resursa, trgovci se korak po korak približavaju svom cilju uz pomoć sledećih pet aspekata.
Pristupi za povećanje održivosti u e-trgovini
#1: Asortiman: Proizvodi, proizvodnja i podsticaji za kupovinu
Kraljevska disciplina odmah na početku: Ko želi da preuredi celu svoju paletu proizvoda, ima mnogo posla, ali sigurno postiže i najveći efekat. Ovde igraju ulogu procesi proizvodnje, kao i korišćeni resursi, sirovine ili njihovo dobijanje. Sertifikacija je često komplikovana, ali se istovremeno angažovanje kasnije odražava na ceni proizvoda.
Ova ogromna zadaća sigurno nije na raspolaganju svakom online trgovcu. Na sreću, čak i manje duboke mere pokazuju efekat: Na primer, obaveštenje o štetnim uticajima višestrukih narudžbina istog artikla može sprečiti kupce da naručuju proizvod u različitim varijantama ili veličinama. Precizna opis i profesionalne fotografije često takođe pružaju dobre usluge. U slučaju odeće, korisno je pružiti tačnu tabelu veličina na osnovu koje kupci mogu sami odrediti svoju veličinu. Na taj način se mogu sprečiti nepotrebni povrati i povećati održivost u e-trgovini.
#2: Dostava: Pakovanje, isporuka i povratak
2017. godine, Amazon kupci su prosečno naručivali oko 41 put godišnje kod ovog giganta dostave. U korpi se nalazilo oko 1,3 proizvoda. Manje nego pre nekoliko godina, kada su kupci po narudžbini naručivali skoro dva proizvoda. Manja korpa, više narudžbina – za trgovce to znači veću potrošnju pakovanja i transportnih kutija, kao i rastuće troškove.
Važniji od reciklabilnog, održivog pakovanja su u online trgovini međutim isporuka i povratak. Velike kompanije za dostavu kao što su DHL, Hermes ili DPD već neko vreme nude klimatski neutralnu isporuku, pri čemu se nastale emisije gasova sa efektom staklene bašte kompenzuju investicijama u projekte zaštite klime. Amazon trgovci koji koriste ovu uslugu mogu to posebno reklamirati svojim kupcima.
Da li kupci vraćaju svoju narudžbinu, takođe zavisi od opcija dostave. Ko samostalno obavlja ispunjenje, treba da obrati pažnju na brzu isporuku, jer što kupac brže primi svoju narudžbinu, to je manja verovatnoća da će vratiti pošiljku.
Naravno, uništavanje vraćenih proizvoda je najgora opcija u smislu održivosti u e-trgovini – umesto toga, preporučuje se da se ovi proizvodi provere na oštećenja i vrate u asortiman ili doniraju u humanitarne svrhe.
#3: Preduzeće: Zaposleni i poslovni svakodnevni život
Kada održivost u e-trgovini počinje sa asortimanom, ne bi trebala da se završava sa sedištem kompanije. Upravo veće kompanije često potcenjuju količinu CO2 koju bi mogle uštedeti odgovarajućim merama u svom domu. Koji energetski miks se, na primer, koristi? Ako se radi o struji iz uglja, može se razmotriti prelazak na dobavljača energije iz održivih izvora, kao što su Naturstrom ili Greenpeace Energy. A odakle dolazi besplatno voće – iz inostranstva ili iz regiona, i da li je uopšte dostupno sezonski? Pored toga, mnoge kompanije svojim zaposlenima nude besplatna pića. Ko želi da održivost postavi kao prioritet i u e-trgovini, obraća pažnju na boce za višekratnu upotrebu ili čak instalira aparat za vodu.
Pored toga, zaposleni bi trebali biti podsticani da reflektuju svoje svakodnevne odluke. Da li mora biti domaći let ili je putovanje vozom na poslovni sastanak možda čak i opuštenije? Može li karta za prevoz doprineti povećanju korišćenja javnog prevoza u odnosu na automobil? Da li svako baca svoj otpad u neku kantu ili se vodi računa o razdvajanju otpada?
#4: Marketing: Imidž, komunikacija sa kupcima i transparentnost
Ko održivo posluje, može to aktivno iskoristiti u marketingu u svoju korist. To poboljšava imidž, posebno kod mnogih mladih kupaca na Amazonu. Tema je još uvek prilično nedovoljno zastupljena u industriji – ko se sada dobro postavi, može generisati svoj unique selling point. Ali pažnja: greenwashing više šteti sopstvenoj marki nego što koristi! Sve mere koje se komuniciraju kupcima moraju se uvek poštovati i biti pratljive. Jer, prema studiji ECC Köln, iskrenost je za više od 90 procenata potrošača jedan od glavnih kriterijuma u formiranju mišljenja o online prodavnici. To se odnosi i na održivost u oblasti e-trgovine.
Greenwashing …
… je pokušaj kompanija da kroz marketinške i PR kampanje steknu zeleni imidž, bez stvarnog sprovođenja odgovarajućih mera. Istaknuti primer je zeleni RWE div, koji je marljivo postavljao vetroturbine u pejzaž, dok je deo obnovljivih izvora energije u koncernu bio ispod tri procenta. Čak i 2018. godine, samo skromnih 5,6 procenata se dobija iz zelene energije, a kompanija se nalazi među top 15 najvećih emitera CO2 u Evropi.
Dobar način da se sopstveni napori za veću održivost u e-trgovini transparentno komuniciraju su sertifikati. Tako su se, na primer, mnogi trgovci i proizvođači iz outdoor industrije pridružili Global Traceable Down Standard ili Responsible Down Standard. Oba oznaka sertifikuju proizvode od perja u pogledu uzgoja, ishrane i slično. Uzimanje perja od živih ptica ili prisilno hranjenje su tako isključeni – obećanja se proveravaju od strane nezavisnih organizacija koje redovno sprovode nenajavljene provere. Apsolutno je neprihvatljivo, s druge strane, imati izmišljene sertifikate bez ikakvog sadržaja koji obmanjuju kupce. Takođe, prazna ili obmanjujuća marketinška obećanja mogu dovesti celu marku u loš glas.
#5: Provera: Analiza tržišta i kontrola uspeha
Održivost postaje sve važnija i u e-trgovini. Međutim, to nije sam sebi svrha. Samo ko se može osnovno afirmisati na tržištu, imaće dugoročni uspeh sa svojom ekološki prihvatljivom strategijom i eventualno potisnuti druge, manje održive ponuđače. Zbog toga bi online trgovci trebali koristiti odgovarajuće alate za praćenje tržišta – jer u brzoj i ogromnoj online svetu, neautomatska analiza jednostavno više nije moguća.
Istovremeno, treba pratiti i uspehe nove ofanzive održivosti. Koliko više kupci plaćaju za ekološki prihvatljive proizvode, koliko emisija je ušteđeno otkako je promenjen energetski miks i koliko zaposlenih već koristi javni prevoz? Jer, na taj način trgovci ne samo da saznaju više o svojim kupcima, već to takođe motiviše zaposlene da svi rade zajedno.
Zaključak: Ne mora uvek biti veliki skok!
Sve više potrošača aktivno obraća pažnju na svoj ekološki otisak i životnu sredinu, na primer, preferirajući reciklirane materijale i manje vraćajući proizvode. Međutim, ne može svaki Amazon trgovac ili operator online prodavnice potpuno preurediti svoj asortiman. Ko prodaje elektronske proizvode, obično ima mali uticaj na globalne strukture dobijanja sirovina za baterije. Posebno mali online trgovci mogu naići na svoje granice kada je reč o održivosti u e-trgovini.
Ipak, ekološki svesni online trgovci mogu postići mnogo malim merama: bilo da se radi o prelasku na ekološku struju, ekološki prihvatljivim transportnim kutijama ili sertifikaciji sastojaka proizvoda – čak i u malim stvarima može se postići značajan uticaj. Time se ne samo štiti životna sredina, već trgovac takođe profitira od uštede troškova i poboljšanja imidža. Jer manji ekološki otisak, održivost i e-trgovina ne moraju se isključivati.
